Da li je čovek biljojed ili mesojed?

var 7 1 1

Ljudsko bice je satkano od strane Tvorca kao biljojed.To je prvostepena najzdravija hrana.Hrana koja predstavlja izvor zivota,hrana br 1 za nas ljude.Biljna presna hrana najvise prija vasem organizmu ,da bi bili zdravi poletni i energicni ,na kraju krajeva da bi sanirali sve nazovi neizlecive zdravstvene tegobe,treba da konzumiramo iskljucivo biljnu presnu hranu.Tvorac nam je namenio svo bilje za hranu. Prva Mojsijeva 1.29:“ Zatim Bog rece: „Evo,dajem vam svo bilje koje nosi seme po svoj zemlji,i sve drvece s plodovima u kojima je seme.Neka vam to bude za hranu.“Da bi detaljnije potkrepili ove cinjenice i  utvrdili koja je ishrana najbolja i najzdravija za čoveka potrebno je analizirati osnove ljudskog organizma – anatomiju i fiziologiju.

Zubi

Zubi čoveka su stvoreni za mlevenje i žvakanje hrane, nisu oštri kao kod, recimo, tigrova, lavova i drugih mesojeda, čiji su zubi idealni za kidanje. Zubi čoveka su slični kravljim ili drugih biljojeda. Kod mesojeda su istaknuti očnjaci koji seku i kidaju meso skoro bez žvakanja, dok su kod biljojeda vrlo razvijeni kutnjaci koji melju i hranu pretvaraju u kašu.

Vilica

Mesojedi mogu najčešće da pomeraju vilicu samo gore-dole, zato što na taj način lakše kidaju i jedu meso, a čovek pomera vilicu gore-dole, levo-desno, napred-nazad, kako bi sažvakao hranu i natopio pljuvačkom, što je karakteristika biljojeda.

Pljuvačka

Pljuvačka kod čoveka je bazna ili alkalna(kao i sve telesne tecnosti ukljucujuci i samu krv), odnosno ima veliku takozvanu „pH“ vrednost što je neophodno za varenje ugljenih hidrata koji se nalaze u biljkama.Sami ugljeni hidrati predstavljaju pogonsko gorivao i energiju za vitalnost i  pravilno funkcionisanje ljudskog tela. Kod mesojeda je pljuvačka male „pH“ vrednosti(kiselost) i pogodna je za varenje proteina iz mesa.Kisela sredina pogoduje razvoju malignih celija,organizam se zakiseljava putem termicki obradjene hrane zivotinjskog porekla,svih rafinisanih preradjenih namirnica i svih vidova „zvanicnih“ i „nezvanicnih“ otrova koje savremen covek redovno konzumira .

Creva

Čovek ima creva koja su duga i izuvijana, predstavljaju sedam do deset duzina naseg poprsja. To su creva najsličnija konjskim, kravljim i crevima drugih biljojeda. Za razliku od njih, creva mesojeda su kratka i prava, tako da meso može vrlo brzo da izađe iz creva, jer u protivnom truli u crevima. Čovek ima, međutim, nešto kraća creva od životinja biljojeda,konzumiranjem mesa  takođe dolazi do truljenja, posebno u slučaju zatvora ili problema sa sporim, odnosno neredovnim pražnjenjem.Prilikom konzumiranja velikih kolicina hrane zivotinjskog porekla i rafinisanih proizvoda,sam proces varenja i prerade tih stetnih,neadekvatnih i neprirodnih sastojaka za nase telo traje poprilicno dugo (i do tri dana).Pritom hrana u nasim crevima fermentise i truli zakisejavajuci okolna tkiva,oslobadjajuci razne vidove otrova i hemije iz rafinisane preradjene hrane koji su njen sastavni deo.

Želudačna kiselina

Čovek nema adekvatne enzime za varenje mesa. Želudačna kiselina kod ljudi, ali i kod drugih biljojeda, makar je desetak puta slabija nego kod mesojeda, koji imaju jaku hlorovodičnu kiselinu za varenje.

Ostale činjenice

Naučnici su pokušali da podignu nivo holesterola kod mesojeda hraneći ih svinjskom mašću, ali im to nije uspelo, jer mesojedi eliminišu višak holesterola iz tela. Ali kod ljudi, koji imaju sistem za varenje predviđen za biljnu ishranu, holesterol se taloži u arterijama. Kod mesojeda je nepoznato začepljenje arterija. Takođe, biljojedi se znoje preko kože i to je karakteristika čoveka, a mesojedi preko jezika. Čovek i životinje biljojedi nemaju kandže, za razliku od mesojeda. Štaviše, ljudska šaka je stvorena da bere plodove.

Čovek je nedvosmisleno stvoren kao biljojed. Medicina i  ozbiljna prirodna nauka to uzvikuju.