Brak i porodica

 

Bračna zajednica?

ZAŠTO BRAK?

 

Širom sveta ljudi se udružuju i formiraju razne zajdnice, organizacije i grupe. Razlozi su različiti, a naj češće je u pitanju materijalna potreba. Novac i sticanje materijalnih bogatstava pred stavljaju glavnu preokupaciju savremenog čoveka – formiraju se partnerska pre duzeća, prave se međudržavni ugovori i ceo svet se ujedinjuje zbog jednog i najvažnijeg cilja ostvarivanja što većeg materijalnog bogatstva.Kvalitet života, kako većina ljudi veruje, direktno je pove zan sa količinom materijalnog bogatstva.

Sa druge strane, postoji zajednica koja se nebavi pitanjem materijalnog bogatstva. Takva za jednica se uspostavlja radi stvaranja dobrih ljudi. U pitanju je “bračna zajednica. U ovu zajednicu ulaze mladić i devojka (ili muškarac i žena) koji su dovoljno duhovno i fizički zdravi i zreli, i dovoljno materijalno bogati da bi mogli to svoje zdravlje, zrelost i bogatstvo da una pređuju na jedan poseban, uzvišeniji način. Čovekov ži vot je najsloženija pojava u prirodi i sigurno da postoje zakoni koji tačno definišu kako čovek mo že uspešno da funkcioniše i da ostvari najviše domete sreće i blagostanja. Sve te zakone je uspostavio isti Onaj koji je stvorio univezum, i ne samo da ih je objavio čoveku u pisanoj formi, nego ih je utisnuo u čovekovo biće. Sva ko od nas ima savest, odnosno urođeni mehanizam za prepoznavanje onoga što je dobro. Ukoliko čuvamo i unapređujemo ovaj mehanizam, bićemo u stanju da prepoznamo put napretka i sreće.

Prema uspostavljenim zakonima, čovek može da dosegne sreću jedino ukoliko nastoji da drugima čini dobro, ukoliko nastoji da druge usreći. (Ovde treba praviti razliku između pojmovausrećiti, i nečeg suprotnog – povlađivati ili ugađati. Usrećiti znači učiniti nešto što će duhovno unaprediti čoveka, a povlađivati ili ugađati znači ispunjavati sebične želje koje čoveka unazađuju i vode u propast.)

Nije moguće čoveka usrećiti, ako on to ne želi. Istinska i prava sreća proizilazi iz duhovnog napretka, iz kojeg dalje proizilaze svi drugi oblici napretka (materijalni, društveni itd). Mnogi ljudi teže isključivo ka destruktivnim oblicima zadovoljstva i njih je veoma teško, ili gotovo nemoguće usrećiti. Njihova sreća proizilazi iz nekog od popularnih načina zabavljanja (žderanje, pijanstvo, drogiranje, seksualne perverzije i slično).

Osobe koje ulažu u svoju duhovnost i moralnost lako će prepoznati druge osobe sličnih afiniteta i sa njima uspostaviti prijateljstvo. Njihovo prijateljstvo je kao hodanje istom stazom ka istom cilju. Bračna zajednica je viši oblik prijateljstva koji se uspostavlja hodanjem na toj stazi.

Da bi neko pronašao stazu kojom idu dobri ljudi i da bi bio prepoznat od njih kao neko koim je prijatelj, potrebno je da bude osposobljen za tako nešto. Kada ima prijatelje i kada je okružen dobrim ljudima, čovek je u prilici da sa nekom od osoba suprotnog pola postane i nešto više nego prijatelj, odnosno da osnuje bračnu zajednicu.

Dakle, svrha braka je stvaranje dobrih ljudi, odnosno stvaranje porodice. Prva Božja zapovest data ljudima glasi: “Rađajte se i množite se.3 Time su ljudi trebali da budu podstaknuti da ulažu u ono što je najvrednije u ovom svetu, a to su deca – potencijalno naši najbolji prijatelji. Imati porodicu i prijatelje znači biti zauvek okružen dobrim ljudima i nikada ne oskudevati u ničemu. Oni koji imaju porodicu i prijatelje nemaju velikih materijalnih zahteva, a u isto vreme su i materijalno bogati jer se prijatelji me đusobno nadmeću u tome ko će dati veći do prinos porodici i prijateljstvu. Oni koji su u stanju da najviše služe svojim bližnjima, ujedno su i najpoštovaniji i najugledniji među prijateljima.Na taj način su po svom karakteru najbliži Bogu, koji je najveći sluga svim stvorenjima i naš najveći prijatelj. Zato Njega i najviše poštujemo, kao Vladara i Cara univerzuma, a mi bismo kao Njegova deca trebali da se ponašamo onako kako dolikuje carskim sinovima i kćerima.

Imperativ svakog ozbiljnog čoveka trebao bi da bude da se osposobi da što više može da doprinese unapređenju svojih prijatelja i stvaranju dobrih ljudi. Biti osposobljen za ulazak u brak predstavlja jedan od najviših oblika izgrađenosti čoveka kao ličnosti. Čovek je tada spreman da dosegne najviše nivoe sreće u životu, jer je u stanju da na poseban način usreći one oko sebe.