Superiornost biljojeda

plant-based-athletics

Već smo napomenuli da je čovek po svojoj anatomiji i fiziologiji biljojed. Neki od najpoznatijih svetskih sportista, koji su se istakli

svojom superiornošću nad ostalima,bili su isključivo na biljnoj hrani. Da spomenemo neke od njih:

– Edvin Mozes – višestruki olimpijski isvetski prvak u trčanju na 400 metara sa preponama koji je u periodu od deset godina(1977-1987) u neprekidnom nizu pobedio na 107 finalnih takmičenja i na 122 uzastopne trke.

– Karl Luis – najbolji atletičar 20. veka, i po mnogima svih vremena, osmostruki svetski prvak koji je bio neprikosnoven u trkama na 100 i 200 metara, i u skoku u dalj.

– Martina Navratilova – najuspešnija teniserka svih vremena,osvajač 58 gren slem turnira (18 pojedinačno i 40 u paru), od kojih Vimbldon rekordnih devet puta.

– Majk Tajson – najmlađi profesionalni bokserski šampion u istoriji superteške kategorije. Ostvario je 37 uzastopnih pobeda,a od ukupno 50 pobeda – 44 je bilo nokautom.

Superiornost sportista koji su isključivo nabiljnoj ishrani najbolje je pokazana u eksperimentu koji je izvršio skandinavski naučnik

dr PerOlaf Astrand. On je proučavao devet visoko istreniranih

sportista imenjao im je ishranu na sva ka tri dana. Na kraju svakog perioda od tri dana, svaki sportista je vozio bicikl velikom brzinom do iscrpljenosti.

Njegove rezultate možemo videti u tabeli na sledećoj strani. Može se videti da sa ishranom bogatom mesom sportisti postaju iscrpljeni na kon oko jednog časa. Kada su bili na mešanoj ishrani sa manje mesa,masti i belan čevina, a više biljne hrane,mogli su da voze bicikl velikom brzinom skoro dva puta duže. Međutim, na biljnoj ishrani vozili su skoro tri puta duže pre nego što je došlo do iscrpljenosti.

Ovo veliko poboljšanje izdržljivosti je poznata osobina biljojeda. Konji satima mogu da trče velikom brzinom. Zabeleženo je da su neki slonovi trčali 10 do 12 sati velikom brzinom.

Sa druge strane mesojedi, kao što su gepardi, tigrovi i druge životinje imaju dobru brzinu na početku, ali se zamaraju za kratko vreme, često za manje od pet minuta.

Ovde je važno zapaziti da adekvatna ishrana ne utiče samo na izdržljivost i zdravlje

TABELA

SPORTISTI, ISHRANA I IZDRZLJIVOST

Ishrana Maksimalna izdržljivost

(vreme do iscrpljenosti)

– Ishrana sa mnogo belančevina i mnogo masti (bogata mesom) 57min

– Mešana ishrana (sa manje mesa, masti i belančevina) 1 čas 54 min

– Biljna ishrana(bogata ugljenim hidratima) 2 časa 47 min

mišića, već i na pravilan rad i zdravlje svih drugih organa koji su povezani sa mišićima, i svi međusobno, tako da vrhunski rezultati sportista koji su isklju čivo na biljnoj hrani ne oslikavaju samo stanje pripremljenosti njihovih mišića, već svih organa koji funkcionišu kao celina.

U tabelama na narednim stranama može se pogledati upoređenje biljnih namirnica sa namirnicama životinjskog porekla i zapaziti

velika superiornost biljaka u svakom pogledu po svom hranljivom sastavu. Ovo je važno da znamo jer najbolja vrsta ishrane za mišiće je ujedno najbolja vrsta ishrane za sve druge organe, a to je, u slučaju čoveka, biljna ishrana.

PROTEINI

Namirnica – Kolicina u gramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Soja 38 Tunjevina 21

Suncokret 27 Piletina 20

Socivo 24 Teletina 20

Leblebije 23 Prasetina 19

Badem 18,3 Jagnjetina 19

Kikiriki 16,5 Jaja 13

Jecam 14 Beli sir 8,7

Psenica 13 Kravlje mleko 3,5

VITAMIN A

Namirnica – Kolicina u miligramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Lucerka 5300 Teleca dzigerica 6060

Sargarepa 4500 Tunjevina 970

Spanac 4300 Bakalar 939

Repa 3000 Maslac 181

Mango 1600 Kravlje mleko 10

Persun 1200 Telece meso 6

Kajsija 933

Dinja 866

VITAMIN B1

Namirnica – Kolicina u miligramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Psenicne klice 2 Govedja dzigerica 0,3

Psenica 0,7 Žumance 0,2

Badem 0,7 Telece meso 0,15

Soja 0,63 Svezi losos 0,1

Socivo 0,5 Jagnjeci kotleti 0,1

Leblebije 0,4 Kravlje mleko 0,04

Kupine 0,3

Grasak 0,28

VITAMIN B2

Namirnica – Kolicina u miligramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Orasi 1 Telece meso 0,3

Psenicne klice 0,8 Sunka 0,2

Badem 0,6 Jaja 0,2

Avokado 0,2 Kravlje mleko 0,2

Breskve 0,05 Tunjevina 0,19

Piletina 0,17

VITAMIN B6

Namirnica – Kolicina u miligramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Psenicne klice 4 Sardine 0,97

Orasi 0,87 Svinjsko meso 0,5

Integralni pirinac 0,67 Telece meso 0,4

Soja 0,6

Avokado 0,5

Banane 0,37

Paprike 0,27

Belo brasno 0,18

VITAMIN C

Namirnica – Kolicina u miligramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Sipak 600 Kravlje mleko 2

Kivi 300 Losos 0,9

Lucerka 183 Meso 0

Paprike 131 Jaja 0

Kupus 105

Pomorandze 59

Jagode 58

Limun 51

VITAMIN E

Namirnica – Kolicina u miligramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Badem 25,2 Kirnja (riba) 0,9

Soja 13,3 Maslac 2,2

Orasi 12,3 Jaja 0,8

Suncokret 10 Govedj|a dzigerica 0,7

Psenicne klice 8 Ovciji but 0,5

Masline 6 Belo pilece meso 0,3

Maline 4,5 Kravlje mleko 0,1

Paprike 3,1 Svinjsko meso 0,1

VITAMIN K

Namirnica – Kolicina u mikrogramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Listovi repe 470 Teleca dzigerica 86

Kelj 360 Sir 33

Kupus 90 Mleko 3,5

Zelena salata 35

Spanac 25

Grasak 15

KALCIJUM

Namirnica – Kolicina u miligramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Susam 783 Kackavalj 810

Soja 260 Beli sir 300

Badem 252 Kravlje mleko 120

Lesnik 225 Jaja 58

Spanac 126 Losos 14

Orasi 87 Piletina 12

Kikiriki 74 Jagnjetina 12

Ovas 70 Govedina 4

GVOŽĐE

Namirnica – Kolicina u miligramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Soja 12 Govedja dzigerica 11

Susam 10 Govedina 3

Pasulj 7,6 Jagnjetina 2

Pistaci 7,3 Svinjetina 1,5

Socivo 7 Jaja 1,3

Suncokret 7 Tunjevina 1,2

Leblebije 4,8 Piletina 1

Psenica 4,3 Kravlje mleko 0,2

MAGNEZIJUM

Namirnica – Kolicina u miligramima na 100 g

Biljne namirnice Životinjske namirnice

Suncokret 420 Ovcetina 24

Kakao 420 Kirnja(vrsta ribe) 24

Badem 252 Oslic 21,3

Soja 242 Svinjetina 15,7

Orasi 185 Jaja 14

Bob 164 Kravlje mleko 14,5

Integralno brasno 109

Spanac 55

 

Neko će možda prigovoriti da vitamina B12 nema u biljkama i da smo zato prinuđeni da konzumiramo namirnice životinjskog porekla. Takav prigovor nema osnove, jer je poznato da pomenuti vitamin stvaraju bakterije koje se nalaze u ustima i crevima čoveka. Narodi Afrike i Azije koji se isključivo hrane biljkama nikada ne oboljevaju od anemije i drugih bolesti koje nastaju kao posledica nedostatka ovog vitamina. Pored ovog zapažanja, postoje i brojna druga istraživanja koja govore o superiornosti biljne ishrane.

Ne treba da čudi što su biljke najbogatije svim hranljivim sastojcima. Odavno je poznato da su one jedini proizvođači hrane u prirodi, i da jedino one mogu da stvaraju plodove kroz procese fotosinteze, uzimanja minerala iz zemlje i upijanja sunčeve svetlosti.